ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ТЕМЕРИН

КАШТЕЛ И СТАРИ ПАРК

Дворац у Темерину (Каштел) даје посебан печат овдашњој историји и култури. Зидине старе преко два века памте много значајних догађаја;  међу њима су боравили важни људи и живеле чувене породице. Овај спратни објекат је јасних стилских карактеристика, елегантног и једноставног барокног класицизма. Резиденцијални племићки објекат један је од ретких који је сачуван у готово изворном облику.

  • Dvorac Seen 2
  • Dvorac Seen 3
  • Dvorac Seen 4
  • katel2

Дворац је изградила породица Сечен (гроф Шандор Сечен) крајем XVII века и почетком XIX века. Његови пројектанти нису познати, а према неким казивањима, црква, гостопримница и источни део замка, где је била коњушница, изграђени су на основу планова познатог градитеља канала Јожефа Киша.

По причању Кароља Екреса, хроничара и Темеринца, дворац није био једини дом Сеченових, већ су они живели и у Будимпешти. Након грофове смрти, имање су наследила његова два сина, Карољ и Миклош. Карољ Сечен је био војно лице, а када је навршио 50 година напустио је војску и живео је као племићки газда на свом имању у Темерину. Према подацима које је Екрес прикупио, између 1831. и 1832. године, Карољ и његови кметови преживели су колеру, која је тада харала Угарском. О томе сведочи и песма њему посвећена, која каже да је гроф Карољ Сечен био “отац својим кметовима”. У једној хроници је писало да је за њих много жртвовао, да је гладнима делио жито и новац. У сукобима 1848. породица Сечен је напустила дворац, који је тада претрпео оштећења, а за живот је оспособљен две  године након тога. У Темерину је остао само Карољев старији син Адолф, који је био војно лице и предводио народну милицију у борби против побуњеника. Након смрти Карољеве супруге и Адолфа, почиње ново поглавље у животу Каштела. Шандор Сечен, последњи изданак породице, 1874. године продаје свој део имања трговцу Анталу Фернбаху из Апатина, а касније и Миклошев син Антол продаје и свој део. Фернбах је вођење имања препустио сину Балинту, који је имао огромно богатство. Балинтов син Антол је добио темеринско имање од свог оца и оженио сестру од тетке Ану. Након мужевљеве смрти, Ана је била власница преко 3000 јутара темеринске земље и господарица дворца. Фернбахови су држали комплетан Темерин све до аграрне реформе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године.

Дворац Сечен окружен је Старим парком, који се простире на површини од око 20 јутара. Некада су зид од цигала и озидан шанац заклањали парк од спољашњег света. Најбољи баштовани направили су овај парк за време породице Сечен. Када је средином XIX века дворац постао власништво породице Фернбах, тада је њихов баштован Винце Садлек околни парк преобратио у украсну башту, арборетум. Баште су биле пуне цвећа, украсног биља и водоскока, у води су пливале корњаче. Парк су украшавале и салетле – једна у башти, а друга на брежуљку поред језера. Од почетка 20. века башту засађену бираним и необичним дрвећем украшавају фонтана и скулптуре. Породица и њени гости добар део дана би проводили у парку иза дворца. Недељом су се парком шетали и обични грађани, а осталим данима у прелепе баште су могли ући само ђаци и градски интелектуалци.

  • Stari park 1
  • Stari park 2
  • Stari park 3
  • Stari park 4

Међу баштованима који су уређивали парк истиче се Миклош Тертели из Темерина, дипломирани баштован, који је 50-тих и 60-тих година прошлог века, скоро 20 година вршио своју дужност с љубављу и пажњом. Под његовим рукама парк је доживео процват. Од тада су нестали и цвеће и баште. Данас парк одржава Јавно Комунално Предузеће Темерин. Изглед парка обогаћује и језеро, а за рекреативце је у парку изграђена трим стаза. Парк је заштићен 2001. године, сврстан је у споменике природе III категорије.

Од дрвенастих врста доминира копривић (бођош,Celtis occidentalis), чији плод без обзира што она није карактеристична врста за ове пределе, има значајног удела у исхрани птица које зиму проводе на нашим просторима. Храст лужњак се густо ређа на обали мале баре која тече поред источне ивице парка, мада се јавља спорадично по целом парку. Поред ових врста ту се налазе: бела топола, дивљи кестен, платани и понеки бели бор. Посебну вредност представља неколико сачуваних тиса, која је заштићена врста. Нажалост неке од тиса су у протеклих неколико година веома оштећене.

Од зељастих биљних врста можемо наћи птичје млеко, мали зимзелен (Vinca minor). У пролеће површина парка је густо покривена ледињаком, на влажним деловима се налази обичан гавез и ђурђевак који је до данас скоро потпуно исчезао. У шанцу који се пружа на западној страни Каштела расту навала и мала папрат. Међу животињама највећу бројност показују птице. Скоро 70 врста је посматрано и виђено на територији парка. Овде су се гнездили мала ушара, славуј, црвендаћ, обична зеба, велики, средњи и сиријски шарени детлићи, велика сеница и сеница плавић, црноглава грмуша, кос. Током сеобе јаве се и свиленорепа кугара, дрозд брањуг, трешњар, а виђена је и шумска шљука. Поред птица, парк настањују и шумска жаба, барска корњача, обична белоушка, бизамски пацов и у гушћој вегетацији јеж. У шупљинама старог дрвећа често се настањују слепи мишеви.

Темерински дворац је као значајно културно добро стављен под заштиту 1949. године. Данас се у дворцу налази средња школа „Лукијан Мушицки“.

Адреса: Народног фронта 80

БРОШУРА

brosura

МАПА

mapa

СУВЕНИРНИЦА

suvenirnica

ПРЕЗЕНТАЦИЈА